Svaki deseti radnik u Srbiji radi na određeno vreme. Iako su prava za rad na neodređeno ista, za poslodavce je rad na određeno bolja varijanta i prema rezultatima najnovije Ankete o radnoj snazi u Srbiji, ugovore na određeno vreme potpisalo je čak 243.808 zaposlenih. U prvih 5 meseci ove godine inspekcija rada je u 13.177 nadzora pronašla 2.035 radnika koji rade bez Ugovora o radu. Kazne za nesavesne poslodavce veoma visoke i u slučaju da inspektori zateknu radnika koji radi na crno Inspekcija rada podnosi prekršajnu prijavu. Za samo jednog neprijavljenog radnika predviđene su kazne od 800.000 do milion dinara. Preduzetnici koji imaju radnike na crno platiće kaznu u visini od 400.000 do 500.000 dinara, dok će odgovorno lice biti kažnjeno iznosom od 40.000 do 50.000.
Ugovore na određeno vreme ima 243.000 zaposlenih, kažu rezultati Ankete o radnoj snazi Srbije. Prema zakonu, takav rad može trajati do 12 meseci, međutim, izmenom nekog nebitnog dela ugovora, poslodavac stvara mogućnost ponovnog angažovanja na određeno vreme.
Svaki deseti radnik u Srbiji radi na određeno vreme. Iako su prava za rad na neodređeno ista, za poslodavce je rad na određeno bolja varijanta i prema rezultatima najnovije Ankete o radnoj snazi u Srbiji, ugovore na određeno vreme potpisalo je čak 243.808 zaposlenih.
U prvih 5 meseci ove godine inspekcija rada je u 13.177 nadzora pronašla 2.035 radnika koji rade bez Ugovora o radu.
U Inspektoratu za rad poručuju da su kazne za nesavesne poslodavce veoma visoke i u slučaju da inspektori zateknu radnika koji radi na crno Inspekcija rada podnosi prekršajnu prijavu.
Za samo jednog neprijavljenog radnika predviđene su kazne od 800.000 do milion dinara. Preduzetnici koji imaju radnike na crno platiće kaznu u visini od 400.000 do 500.000 dinara, dok će odgovorno lice biti kažnjeno iznosom od 40.000 do 50.000.
Direktor inspektorata za rad Predrag Peruničić kaže da se radnici najčešće žale na neisplaćivanje zarada, prekovremeni rad, kao i na neisplaćivaea drugih novčanih primanja koje imaju po osnovu rada kao što su honorari, naknade za topli obrok i regres.
U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku naglašavaju da je potrebno menjati Zakon o radu i obezbediti više mogućnosti za rad i radno angažovanje.
Pomoćnik ministra za rad Radmila Bukmirić Karić kaže da su strani investitori i privredne komore predlagali da se rok trajanja ugovora na određeno vreme produži na 36 meseci.
"Imamo niz primera da ljudi u Srbiji četiri, pet godina rade na određeno iako je zakonska obaveza da može da se radi samo 12 meseci. U takvim situacijama poslodavac menja organizaciju i sistematizaciju, dodaje neki nebitni deo i time stvara formalno mogućnost da ponovo može da ga angažuje 12 meseci", smatra Bukmirić Karić.
Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je preko 50 odsto. Predstavnici sindikata kažu da država mora da radi na podsticanju zapošljavanja a samim tim i na stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta što će, pre svega, značiti sigurniju budućnost mladih u Srbiji.
Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da zagovaranje teze da izmene zakona, odnosno apostrofiranje člana zakona o fleksibilnom zapošljavanju i mogućnosti poslodavca da zaposli i tri godine drži radnika na određeno vreme, neće pospešiti zapošljavanje, već samo otežati položaj zaposlenih i omogućiti nesavesnim poslodavcima da manipulišu, dugotrajno drže radnike i plaćaju ih što manje.